Ти спаваш а ја гледам, бесана...Ти спаваш а ја гледам,
бесана,
У лице твоје
преображено
Хладним таинством луне.
И свом том нежношћу
утраћеном,
И тим растанком
предназначеним
Моје се мисли пуне.
Лице је твоје – цвет
магнолије,
И на грудима лежи без
воље
Рука
ти преко руке,
Уморне су тако
префињено,
Као да је већ све
окончано
И да си испунио све.
Не спава ми се, и не римује....
Не спава ми се, и не римује,
Ни сну, ни песми не могу помоћи.
За прозором са зором се целује
Полуноћница - беле ноћи.
Сви они што разумни живот воле
На мене су већ руком одмахнули
За режим мој такав нескладни,
Али у чаши, на прозору, доле,
И сан и спокој ми терајући,
Бели зумбул мирише по срећи.
Превод: Виолета Бјелогрлић
